Da li svi imamo svoju srodnu dušu?
Da li smo svi rođeni s jednom polovinom srca i ostavljeni da lutamo Zemljom tražeći drugu ?
Možda je čovjeku samo predviđena određena količina ljubavi koju tokom živta može potrošiti. I tako, iz dana u dan koristimo mrvice te ljubavi. I buuum. Odjednom se pojavi nekog na koga potrošiš svu ostalu količinu. Ne štediš više. Ne ostaviš ni gram poslije. I šta onda? Šta ako ta osoba odluči otići od tebe? Šta ako to nije ona prava? I ti ostaneš bez ljubavi, lutajući tako samo u potrazi za pukom srećom? Jeste se ikad zapitali: ”Da li sam potrošio svoju ljubav na pogrešne ljude?” ? Jer, šta ako jeste…
:)
Naravno da nam se svima dogodilo da smo “potrošili” svoju ljubav na pogrešne osobe. Iz takvih promašaja/pogreški treba učiti i naučiti.
… pozzzzz ,, 🙂
Ne bih rekao. Moguće, ali prije da sebi napravimo oblikujemo i naviknemo se na nekog.
Ma prosto se čovjek zapita kako ‘napuniti’ ljubavnu bateriju jer ipak kako kaže jedna latinska izreka abusus abusum invocat (Jedna greška vuče drugu za sobom)..